Table of Contents Table of Contents
Previous Page  5 / 48 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 5 / 48 Next Page
Page Background

5

Pobjeda

Ponedjeljak, 14. januar 2019.

Ekonomija

PODGORICA

Rast ekono-

mijeu tekućoj godini biće

znatnoveći od2,8odsto, ko-

liko jeVladaprognozirala.

Nećebiti koliki jebiouproš-

loj godini, ali hoćemnogo

veći odzvaničnihprognoza,

očekujemokočetiri odsto.

Apsolutno samsiguranda će

sepozitivni trendovi nasta-

viti i u tekućoj godini. Svi po-

kazatelji upućujuna to, ka-

zao jeu intervjuuPobjedi dr

BožoMihailović, profesor

Ekonomskog fakultetaUni-

verzitetaCrneGore i pred-

sjednikSaveza ekonomista

CrneGore.

-Tajrasttrebadasezasnivana

investicijama u poljoprivredi,

energetici, turizmu i u kom-

pletnom realnom sekrtoru.

Crna Gora će i u tekućoj godi-

ni biti atraktivna investiciona

destinacija. Za 11 mjeseci

prošle godine investiciona ak-

tivnost je bila 1,1 milijardu -

oko 20 odsto BDP, što je izu-

zetno visoko. Pozdravljam i

visoki kapitalni budžet za te-

kuću godinu jer će on biti po-

kretačka snaga. Istina, naša

ekonomija bilježi visoku

spoljnotrgovinsku aktivnost -

12,2 odsto je izuzetno visok

rastuzsveproblemekoje ima-

mo u ovom segmentu. No, u

ekonomiji se stvari ne dešava-

ju preko noći jer je ona odre-

đeni tok - kontinuitet, poput

rijeke - kažeMihailović.

POBJEDA:

Napočetkuproš-

le godine u intervjuu takođe

Pobjedisteocijenilidamože-

mopostići rast ekonomijedo

pet odsto u 2018. Danas smo

blizu tognivoa?

MIHAILOVIĆ:

Drago mi je

što sam prvi i jedini u Crnoj

Gori saopštiodaćerastekono-

mije u 2018. biti oko pet odsto,

što sam dao prognozu veću i

od MMF i Svjetske banke, a

posebno mi je drago što se

ostvarila. Vjerujemda kada se

srede podaci za četvrti kvartal

da će ukupni rast biti blizu ili

pet odsto. Može se čak desiti i

da premaši neki promil preko

pet odsto.Kada samprošlego-

dine za Pobjedu kazao da oče-

kujem rast ekonomije od pet

odsto, to je gotovo bila jeres.

Prognoze MMF-a i Svjetske

banke su bile od 3,2 do 3,4 od-

sto. I oni su svoje prognoze u

međuvremenu revidirali, ja

mojunijesam.

U prošloj godini je za 10.000

smanjen broj nezaposlenih u

odnosu na 2017. i stopa neza-

poslenosti oborena je na 14,1

odsto. Očekujem i u tekućoj

godiniznačajnosmanjenjene-

zaposlenosti.

U prvom kvartalu prošle go-

dine rast je bio 4,2 odsto, u

drugom 4,9 a u trećem pet.

BDP je u trećemkvartalu bio

1,5 milijardi i značajno je po-

rastao u odnosu na prvi kada

je bio manji od 900 miliona.

Ističem veoma visok rast re-

alne ekonomije - prvi put u

INTERVJU:

Prof. dr BožoMihailović, profesor Ekonomskog fakulteta i predsjednik Saveza ekonomista Crne Gore

Rastekonomije

premašiće

očekivanja

Zaduživanje na domaćem tržištu je dobra

strategija. Ubijeđen samda će Vlada uspjeti

da prikupi dovoljno novca jer joj na ruku

idu niske kamate na štednju u bankama.

Domaći resursi i domaća pamet moraju se

mnogo više koristiti, rekao jeMihailović

POBJEDA:

I dalje je neriješen problemMon-

tenegro erlajnza. Mišljenja su podijeljena u

traženju rješenja za ovu kompaniju sa velikim

dugovima i problemima?

MIHAILOVIĆ:

Crna Gora treba da ima avio-

kompaniju bez obzira na sve probleme koji

datiraju odavno i koje sada treba rješavati.

MA je pokazala da je veoma vitalna po broju

putnika, a ostvarila je i značajne rezultate.

Posebno ovu kompaniju treba posmatrati

kao vezu sa turizmomu kojem smo u 2018.

ostvarili prekomilijardu eura prihoda i ugostili

više odmilion turista. Crna Gora mora biti avio

destinacija. Zamislite da je neka tuđa avio-

kompanija umjesto MA i da ne ispunjava sve

obaveze - šta bi bilo sa turizmom.

Znamda je MA u velikim teškoćama i proble-

mima. Ali i građani treba da razumiju napore

Vlade da spasi ovu kompaniju upravo u široj

funkciji. Ako bi se MA posmatrao samo kao

kompanija onda je jedno rješenje, ali ako se

posmatra u paketu sa turizmomonda su rje-

šenja druga. Ne smijemo zaboraviti da je ona

vezivno tkivo Crne Gore sa svijetom.

CrnaGoramoradaimaavio-kompaniju

Crnoj Gori za 11 mjeseci in-

dustrija je povećana 22,4 od-

sto, građevinski radovi 31,5

odsto, unutrašnja trgovina

5,6 odsto, spoljna trgovina

12,2 odsto, prihodi od turiz-

ma 8,8 odsto, energetika 70

do 80 odsto. Poljoprivredi

pripadaposebnomjesto.Izu-

zetno je važno što će se taj

trendnastaviti.

Ovome treba dodati i stabil-

ne javne finansije, relativno

visoku kreditnu aktivnost –

trimilijarde eurauprosjeku i

redovnu isplatu plata u jav-

nom sektoru i većini predu-

zeća malih i srednjih, penzi-

ja... Ekonomija je u 2018. bila

izuzetno uspješna. Znatno

uspješnijaodekonomijaure-

gionu za koji se prognozira

prosjek rasta oko 3,5 odsto.

POBJEDA:

Javni dug je i da-

lje dežurna tema i po većini

jedan od ključnih problema.

Tekuća i 2020. su problema-

tične s tog aspekta. Hoćemo

li se izboriti sa ovim proble-

mom?

MIHAILOVIĆ:

Javni dug je

značajanproblemnašeekono-

mije i društva i može biti veli-

koopterećenje.Do31.septem-

bra prošle godine bio je 3,093

milijardi eura bez depozita ili

67 odsto BDP, a sa depozitima

2,7 milijardi ili 59 odsto. Unu-

trašnji dug je 460 miliona eu-

ra. Staro ekonomskopravilo je

da dug nemora da znači veliki

problem, ali je ključno pitanje

zašto se zadužuje. Pa, SAD su

jedna od najzaduženijih ze-

malja, države u regionu su ta-

kođe zadužene. Hrvatska kao

članica EU je srazmjerno više

zadužena nego Crna Gora...

Ali, ne smatram da je to mali

problem.

Mnogo je važno što se zaduži-

vanje u prošloj godini nije ko-

ristilo za tekućupotrošnjune-

go za investicije - kapitalne

projekte i za razduživanje dr-

žave pod povoljnijim uslovi-

ma. I dalje ne smije biti nika-

kvog zaduživanja za tekuću

potrošnju. Ona se mora pod-

mirivati iz domaćih izvora.

Naravno, Crna Gora iz BDP

nema šansu da smanjuje dug,

ali je njen kreditni rejting ta-

kav da ćemoći da nabavlja no-

vacpopovoljnimuslovimaida

se razdužuje.

POBJEDA:

Vlada je najavila

da će naredne godine umje-

sto da se zaduži na stranom

tržištu obveznice ponuditi

na domaćem – građanima.

Vjerujete li da će uspjeti da

prikupi dovoljnonovca?

MIHAILOVIĆ:

Dobra je stra-

tegijadaseproblemi rješavaju

na domaćem tržištu. Ubije-

đensamdaćeVladauspjetida

prikupi dovoljno novca. Jer

depoziti su sada 3,4 milijarde

eura od čega su stanovništva

1,3 milijarde. Banke daju ka-

mate na štednju koje su izu-

zetno niske ispod 1 odsto, a na

državne obveznice se najav-

ljujedotriodsto.Toješansaza

državu da rješava probleme

tekuće likvidnosti na doma-

ćem tržištu. Kamata je motiv

za kupovinu državnih obve-

znica. Posebno jer se inflacija

očekujedotriodsto,pasekroz

kupovinudržavnihobveznica

može sačuvati realna vrijed-

nost novca za razliku od pa-

sivnih kamata u bankama ko-

jima nemože.

Od ovih 1,3 milijarde eura 55

odsto su depoziti po viđenju,

što znači da štediše nemaju

motiva da u bankama oroča-

vajunovac na duži period.

POBJEDA:

Da li treba nešto

mijenjati u strategiji pri-

vrednog razvoja?

MIHAILOVIĆ:

U strategiji

privrednog razvoja pobrojani

su ključni segmenti na koje

Crna Gora treba da se orjenti-

še - poljoprivreda, energetika,

turizam, donekle industrija...

Ali strategija trebauvijekdase

preispituje. Apostrofiram in-

dustriju i to srednju imalu, ne

veliku. Posebno obnovljive

izvoreenergije-solarnu,ener-

giju vjetra. Moramo da se or-

jentišemokapovećanjurealne

ekonomije jer je ona jedina

stabilna ekonomija. Sve drugo

je poduticajemraznih faktora

- političkih i drugih, a realna

ekonomija najmanje.

U strategiji su pored sektora

veoma važni domaći resursi i

domaća pamet koji se moraju

mnogo više koristiti.

Pošto samnedavno izabran za

predsjednika Saveza ekono-

mista Crne Gore, planiram da

u saradnji sa PKCG, Ekonom-

skim fakultetom... organizu-

jem u februaru ili martu kon-

ferenciju o pravcima daljeg

ekonomskograzvojaCrneGo-

re. Nadamse podršci.

MiraPOPOVIĆ MILOVIĆ

POBJEDA:

Prošle su dvije godine Vlade Duška Markovića.

Kako ocjenjujete učinak?

MIHAILOVIĆ:

Vlada premijera Markovića je napravila

krupne korake u ekonomiji i nije više mogla nego što je

uradila. To potvrđuju visoke stope rasta, funkcionisanje

javnih inansija, redovne plate, penzije. Istina, građani

pojedinačno bi željeli više, ali mislimda je Vlada iskoristila

maksimum realnomogućeg. A svi koji kritikuju neka kažu

šta je trebalo da uradi, a nije. Marković je veliki operativac.

Meni je drago što premijer iznenada, recimo, ode i na gra-

dilište auto-puta - da vidi šta je urađeno.

Istina, danas je Vladi lakše nego što je bilo pretprošle i

prošle, ali su problemi i dalje prisutni. Oni nijesu speci ič-

nost naša nego regiona i svega što se dešava šire. Odgo-

vor na pitanje na šta treba da se fokusira Vlada u nared-

nomperiodu bi trebalo da ponudi konferencija - simpozi-

jum. A ja apostro iram, da tako kažem, deset ekonomskih

zapovijesti. Prva je poboljšanje i dalji rast realne ekonomije

jer „bez proizvodnje nema potrošnje“, zatimborba protiv

sive ekonomije i veći opseg poreskih obveznika. Treća je

povećanje izvoza - za 11 mjeseci uvezli smo 2,33 milijarde

a izvezli 363 miliona. To je dugoročni zadatak i problem.

Tu je i povećanje konkurentnosti privrede, zaposlenosti,

stabilnost javnih inansija, borba sa administrativnimbiznis

barijerama koje su posebno izražene na lokalnomnivou,

strukturne privredne reforme koje treba da omoguće

povećanje BDP i da se stvore uslovi za postepeno razdu-

živanje Crne Gore. Sređivanje tržišta rada, odnosno pove-

ćanje proizvodnih zanimanja. Stimulativnimmjerama u

sektoru obrazovanja treba pomoći da mladi ljudi shvate da

treba da se školuju za ono što će imbiti uslov egzistencije,

a ne za Zavod za zapošljavanje. Filozo ija tipa „uči da ne bi

radio“ da se zamijeni sa „uči da bi više i bolje radio“. Napra-

viti ambijent za investicije, biznis, preduzetništvo. Ne treba

država da bude poslodavac nego svaki građanin teorijski

sam sebi treba da bude poslodavac. Posebno je važno da

se koriste sve poluge privatno-javnog partnerstva gdje je

godmoguće uz pametno iskorišćavanje resursa.

MarkovićevaVlada

napravilakrupnekorake

3

odsto kamate na državne

obveznicemože sačuvati

realnuvrijednost novca

za razlikuod kamate na

štednjuubankama

BožoMihailović